Ponedeljak, AVGUST 21, 2017
   
Text Size

KONCEPCIJA O ENERGIJI ČI

ENERGIJA ČI

Međusobno delujući i razvijajući se Jin i Jang rađaju najfinije energetske tokove – životnu energiju Či.

Energija Či je oko nas i unutar nas. Uvek se menja, sledeći prirodne zakone Jin-Jang, smenu dana i noći, godišnja doba, mesečeve faze, kretanje planeta.

Harmonija Či i ravnoteža Jin-Jang su potrebni za dobro funkcionisanje svakog živog bića.

Energija Či povezuje Jin i Jang. Zahvaljujući kontroli nad energijom Či moguće je na najlakši način postići harmoniju Jin-Jang.Na istoku se smatra da je to finija supstanca od one koja se može registrovati instrumentima ili običnim ljudskim čulima. U kineskim rečnicima hijeroglif Či se tumači nekolikim pojmovima: vazduh, životna sila, duh, raspoloženje, duhovne sile, životna energija.

 

Razlikuje se unutrašnja Či, koja cirkuliše unutar čoveka, i spoljašnja Či – van njega, odnosno u prirodi.

 

Spoljašnja Či pri udisanju dospeva u organizam čoveka, delimično se transformišući u unutrašnju, a pri izlasku dospeva napolje i transformiše se u spoljnu Či; tako se dešava neprestana cirkulacija Či. Od toga u kakvom stanju se nalazi respiratorni sistem čoveka zavisi koncentracija energije u njemu, a to umnogome određuje opšte stanje organizma.

 

U kineskoj medicini pojmu Či se daje značajna uloga u normalnom funkcionisanju organizma. Za lekare kineske medicine pojam Či je isto što za lekara zapadne medicine znači pojam „funkcija“ i predstavlja realni predmet (pojavu). U kineskoj medicini dijagnoza  znači utvrditi poremećaj neke funkcije organizma koju treba ponovo uspostaviti i pruža bolesniku osećaj sigurnosti da će ozdraviti. Na primer, dijagnoza „čir na želucu“ u klasičnoj medicini zvuči skoro kao presuda za čitav život. U kineskoj medicini ista dijagnoza zvuči kao „Či jetre smeta želucu“. U lečenju shodno principima kineske medicine, potrebno je „pokretati Či, umirivati jetru i ojačavati Či želuca“.

 

Glavni vidovi Energije Či u ljudskom organizmu:

Juan či. Ovo je glavni Či, pošto obezbeđuje vitalne aktivnosti organizma nastaje iz supstance bubrega i dopunjuje se preko hranljivih materija koje se stvaraju u procesu varenja hrane u želucu i slezini. Ovaj vid energije obezbeđuje motoričku funkciju organizma, njegov rast i razvoj, hrani organe i meridijane.

Cun či. Ovaj vid Či se stvara u grudima preko vazduha koji se udiše i hranljivih materija koje stižu iz slezine. U zapadnoj medicini to odgovara unosu kiseonika i drugih materija iz vazduha preko pluća u krv, izbacivanju vode, ugljen dioksida preko pluća napolje, i drugim fiziološkim procesima. Glavna funkcija je kontrola disanja, snage glasa, kao i obezbeđivanje kretanja krvi kroz krvne sudove putem funkcije srca kao pumpe.

In-či. Nalazi se unutar krvnih sudova i predstavlja hranljive materije unutar krvnih sudova. Izvor stvaranja in-či su hranljive materije iz krvi, to je njen tečni deo koji se raznose po čitavom organizmu, ishranjuje ga i stalno se reprodukuje iznova.

Vej či. Nalazi se van krvnih sudova i predstavlja spoljne odbrambene snage organizma. Pojavljuje se iz hranljive supstance gu-či i u sebi nosi sledeće osnovne funkcije:

 

-         hrani kožu i mišiće, čime obezbeđuje spoljašnju zaštitu organizma;

-         zagreva i hrani organe;

-         obezbeđuje kontrolu znojenja.

 

Vej či i in-či se sve vreme nalaze u međusobnom saglasju. Vej či se nalazi van krvnih sudova i odnosi se na Jang, in-či se nalazi unutar krvnih sudova i odnosi se na Jin. Kod poremećaja usaglašenosti njihovog rada pojavljuje se sindrom neuravnoteženosti između in i vej. On se manifestuje simptomima površinskog sindroma; nepodnošenje hladnoće i vetra, osećaj toplote, odsustvo znojenja ili intenzivno znojenje i drugo.

Prema kanonima kineske medicine, Či predstavlja osnovu čoveka. U knjizi „Nan cin“ je rečeno: „Či je koren čoveka. Ako koren umire, opada lišće“, odnosno čovek umire.

 

KRV

Pojam „krv“ u kineskoj medicini skoro je identičan pojmu „krv“ u zapadnoj medicini. Krv predstavlja jednu od osnovnih komponenata koje održavaju funkcije i život organizma, Ona potiče iz telesnih sokova, koji se stvaraju iz hrane koju su preradili slezina i želudac. Važno pravilo glasi: „Srednji grejač dobija Či, filtrira sok, menja ga i pretvara u crveni, što se i naziva krvlju“, tj. iz hrane se izvlače hranljive materije, prerađuju ih slezina i želudac stvarajući gusti deo krvi. Tečnog deo krvi se posle stvara u srednjem grejaču penje nagore i stvara pomoću energije i funkcije pluća. Tako se po kineskoj medicini dobija arterijska krv.

 

Krv se nalazi u krvnim sudovima, ispira unutrašnje organe, mišiće, kožu. U njene funkcije spada:

– ishrana organizma, tetiva, kostiju i njihovo vlaženje;

– ishrana čovekovog duha. Ako krvi ima dovoljno, čovekov duh je čvrst i ima funkcije koje su mu svojstvene: izgled (ji), volja (ci), mišljenje (si), mudrost (dži), rasuđivanje (lju). Pri tome je svest jasna i čovek oseća lakoću u telu;

 

Ako krvi nema dovoljno, zapaža se nesanica, lupanje srca, nezdrava boja lica.

Kretanje krvi se odvija pomoću energije Či koji se nalazi kako unutra (in-či), tako i van krvnih sudova (vej či). U zapadnoj medicini pojam krvi, njenog kretanja i funkcije skoro se u potpunosti poklapa sa pojmovima kineske medicine. Jer, osim pokretačke funkcije srca, kretanje krvi u malim krvnim sudovima, kapilarima i sprečavanje stvaranja trombova ostvaruje se putem statičkog naelektrisanja koje je prisutno u krvnim elementima i zidovima krvnih sudova. Osim toga, sudovi imaju mišiće i nervna vlakna koji ih obavijaju. Poremećaj aktivnosti bilo kog organa odražava se na njegove funkcije. Na primer, kod bolesti slezine gubi se kontrola izlaza krvi iz krvotoka, javlja se krvarenje. Kod poremećaja funkcije srca moguće je stvaranje trombova. U ženskom organizmu krv igra specifičnu ulogu, pošto postoji direktna veza sa brojem menstruacija. Zato se u knjizi „Lin šu“ se govori: „Ako se utrošak krvi uravnotežuje njenim popunjavanjem,  krvni sudovi su u dobrom stanju. Jin i Jang se nalaze i ravnoteži“.

 

TELESNI SOKOVI

Na taj pojam se odnose sve normalne tečnosti organizma, to jest tečnosti tela, organa. Na primer, želudačni sok, crevni sok, suze, znoj i dr. Normalne tečnosti organizma, manje guste i bistre (na primer, suze, znoj) nazivaju se „cin“. Gušće i mutnije (na primer, sinovijalna tečnost, likvor) nazivaju se „je“. Stvaranje tečnosti, njihov transport i izlučivanje je prilično složen proces koji zavisi od pravilnog rada mnogih organa.

Tečnosti se stvaraju u želucu od vode i hrane koja se unosi, filtriraju se u tankom crevu i zatim se bistre tečnosti putem slezine podižu naviše, prema plućima. Pluća regulišu pravac njihovog daljeg kretanja. Deo tečnosti se transportuje po čitavom telu, vlažeći i ishranjujući organe, tkiva, kožu. Deo tečnosti isparava u vidu znoja. Veliki deo izlučuju pluća u vidu pare. Ostali deo se šalje nadole, do mokraćne bešike, gde se odvija filtriranje mutne i bistre. Bistre tečnosti se šalju nagore, mutne (koje organizmu nisu potrebne) odvode se nadole i izlučuju sa mokraćom.

Sva ta aktivnost vezana  za cirkulaciju tečnosti oslanja se na bubrege i zavisi od njihove funkcije, koja upravlja vitalnim aktivnostima i ima pokretački snagu. Kao što vidimo u organizmu tri gusta organa (pluća, slezina, bubrezi) igraju glavnu ulogu u nadoknađivanju i transportu tečnosti. Zato svaki put kada ove organe napadne bilo spoljašnji faktor, bilo da se to dešava iz unutrašnjih razloga, javljuju se patološke tečnosti kao što su voda, vlaga, sluz i druge, što dovodi do njihovog zastoja i razvoja oboljenja.

 

MEĐUSOBNA VEZA IZMEĐU ENERGIJE ČI, KRVI I TEČNOSTI

Energija Či, krv i tečnosti su međusobno tesno povezani, zavise jedno od drugoga, prelaze jedno u drugo i međusobno su funkcionalno povezani:

 

1.       Funkcija energije Či je stvaranje krvi.

2.       Funkcija energije Či je pokretanje krvi.

Ako postoji zastoj energije Či dolazi do zaustavljanja krvi. Kuda se kreće energija Či, tuda se kreće i krv (na primer, prilikom kretanja energije Či nagore, i krv se kreće nagore, pojavljuje se crvenilo lica i očiju. Kod kretanja energije Či nadole pojavljuju se kod žena odlivi iz materice), zato je kod poremećaja kretanja krvi potrebno primenjivati i metod bu či, metod „pokretanje či“, metod „spuštanje či“ ako se ona podigla i druge.

3.       Funkcija energije Či je održavanje krv u njenom toku. Kod izlaska krvi iz svog toka koristi se metod bu či.

4.    Krv je „majka“ energiji Či. To znači da krv hrani energiju Či i kod gubitka krvi uvek je uz nadoknađivanje     krvi potrebno hraniti i ojačavati Či.

5.    Funkcija energije Či je rađanje tečnosti. Odenergije Či želuca i slezine zavise kvalitet hrane koja se vari i     reprodukcija normalne tečnosti. Zato se kod poremećaja rada želuca i slezine tečnosti često javlja manjak normalnih tečnosti ili se javljuju patološke tečnosti.

6          Funkcija energije Či je pokretanje tečnosti. Količina znoja i mokraće koji se izlučuju zavise od funkcije Či slezine, pluća, bubrega i drugih organa. Zato kod praznine energije Či i zastoja energije Či nastaju patološke tečnosti, kao što su voda, vlaga i druge.

7          Funkcija energije Či je zadržavanje tečnosti. Funkcija tečnosti je da popunjava energiju Či. U slučaju praznine Či pojavljuje se znojenje, spermatoreja i drugo. I suprotno, kod velikog gubitka tečnosti javlja se obilno znojenje, povraćanje, poliurija - gubi se energija Či.

8         Krv i tečnosti vrše slične funkcije vezane za ishranu i vlaženje organizma: oni imaju isto poreklo – to je prerađena hrana (šuj gu cin či).

 

Kod bolesti krvi  i njenog velikog gubitka zapaža se manjak tečnosti i obrnuto, kod velikog gubitka tečnosti javlja se suvoća krvi.

U organizmu čoveka energija Či cirkuliše po meridijanima (kanalima). To je definicija istočne medicine, prema kojoj meridijan predstavlja deo organa, ali nema anatomskog predstavnika u evropskom shvatanju. Povezati sistem meridijana sa anatomijom čoveka i videti ga praktično je nemoguće, ali ne treba govoriti o mističnom poreklu kanala, pošto su tokom vekova, delujući na organizam bolesnog čoveka preko sistema meridijana, istočni lekari postizali sjajne rezultate. To ne poriču ni evropski stručnjaci koji su proučili osnove istočne medicine.

Či organizma stupa u interakciju sa svim njegovim tkivima, a naročito sa krvlju. Drevni kineski lekar Hua To je pisao: „Čisti vazduh koji udišemo stimuliše i hrani krv, a ona se opet raznosi po čitavom telu hraneći ga i samim tim sprečava bolesti“. Energiji Či se daje vodeća uloga u vitalnim aktivnostima organizma, a krvi – sekundarna. Cirkulacija energije Či počinje od meridijana pluća, jer putem disanja čovek stalno kontaktira sa najvažnijim izvorom energije.

Energija Či, koja se naziva unutarmateričnom, formira se u početnoj fazi razvoja embriona, programirajući nasleđivanje i rezervu životne snage budućeg čoveka. Po rođenju deteta njegov Či se obogaćuje takozvanom hranljivom Či, dobijenom preko disanja i hrane. Međusobna veza između dva vida Či je ovakva: unutarmaterična predstavlja pokretačku silu života, a postnatalna je materijal koji obezbeđuje održavanje života.

Vrste Či kao energija ili životna sila ima svoje vrste i mesta lokalizacije.

1. Nasledna energija – energija koju čovek dobija na samom početku formiranja ploda, pre rođenja. To je životna sila koja uslovljava razvoj čoveka u određenom smeru. Taj vid energije se čuva u bubrezima.

2. Duhovna energija formira se u procesu začeća, ali se odmah po rođenju raspoređuje u pet glavnih organa – jetri, srcu, slezini, plućima i bubrezima – i razvija se na račun hranljive energije koju organizam dobija iz vazduha i hrane.

3. Hranljiva energija – formira se pre rođenja u majčinom stomaku, a počinje da funkcioniše po rođenju dobijanjem vazduha i hranljivih materija.

4. Zaštitna energija je deo energije Jang koja formira odbrambene sile organizma.

5. Remeteća energija – patogena energija koja izaziva razne funkcionalne poremećaje.

001_tiens_tianshi_srbija.gif

NOVA ISKUSTVA KORISNIKA

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8

MUDROSTI DALEKOG ISTOKA

  • Bar sedam puta proveri pre nego što počneš da sumnjaš u nekoga.
  • Preterana iskrenost se često graniči sa glupošću.
  • Bogatstvo će biti uvek prisutno u kuću punoj smeha.
  • Čak i majmuni mogu da padnu sa drveta.
  • Hladan čaj i pirinač se mogu podneti; ono što se ne može podneti su hladan pogled i grube reči.
  • Ako žena nešto želi, popet će se na planinu da to i dobije.
  • Zemlja se uvek stvrdne posle kiše.
  • Najdublje reke teku tiho.